www.bankahrane.org
Pomoć u hrani . Aktivnosti . Sponzori & Donatori . Pomozite i Vi! . Kontakt
- "Siromaštvo i radost nikada ne spavaju zajedno", glasi portugalska izreka.
- "Niko ne može biti pametan ako mu je prazan želudac" (George Eliot).
- Glad nas jede – (Ivo Andrić)
Beda savija kičmu, usporava korak, gasi glas, hvata za oči kao nevidljiva, lepljiva paučina, nepovratno i nepopravljivo mesi čoveka, steže oko njega svoje granice, odvaja ga zauvek od radosti, tako da mu ništa ne može pomoći, ni novac, ni najpovoljnija promena životnih uslova, jer nije više sposoban da ih primi.
U Parizu 17.10.1987. oko sto hiljada ljudi odalo je poštu žrtvama gladi i nasilja i objavilo da odbija ekstremno siromaštvo, pozvavši čovečanstvo na ujedinjenje i poštovanje ljudskih prava.
Generalna skupština UN proglasila je 17. Oktobar 1992. godine za Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i pozvala sve zemlje članice da preduzmu mere za njegovo suzbijanje.
Iako je u poslednjoj deceniji broj siromašnih u svetu smanjen za skoro deset procenata, na planeti i dalje svake 4 sekunde neko umre od gladi. Godišnje, uglavnom zbog pothranjenosti, umire oko 10 miliona dece.
Prema aktuelnoj analizi FAO, svetske organizacije za ishranu sa sedistem u Rimu, broj hronično gladnih ljudi u svetu će se prepoloviti sa sadašnjih 776 miliona na 440 miliona osoba, ali do 2030. god. Rokovi za iskorenjivanje gladi već su pomereni, tako da su neostvarive projekcije da će se to desiti do 2015. god., sto je zacrtano jos 1996. god. na Svetskom samitu o hrani, procenjuju stručnjaci ove organizacije.
U Evropskoj Uniji, siromastvo preti 16 % stanovništva (72 miliona ljudi).
Prema najnovijim podacima, u Srbiji najmanje 20% stanovništva živi u siromaštvu.
Pored sličnosti sa zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju, siromaštvo u Srbiji ima i mnoge specifičnosti. Siromaštvo u Srbiji prvenstveno je posledica dramatičnog pada BDP (sa 2.696 $ u 1990 g. na 1.035 $ u 2000 g. po stanovniku, bez Kosova i Metohije), kao i dohotka tokom 90-tih godina. Pad društvenog proizvoda i standarda gradjana, hiperinflacija, rast nezaposlenosti itd. posledice su raspada bivše SFRJ, međunarodne izolacije/ sankcija, ratova i bombardovanja Srbije. Ekonomske aktivnosti su drastično smanjene usled desetogodišnje opšte političke i društvene krize. Teško ekonomsko i socijalno stanje otežano je velikim prilivom raseljenih lica čiji broj, 750.000, je u pojedinim godinama dostizao i do 10 % ukupnog stanovništva; danas, broj raseljenih je i dalje vrlo značajan, oko 480.000.
Siromaštvo u Srbiji koncentrisano je u tradicionalno nerazvijenim područjima na jugu i jugoistoku zemlje, a posle 90-tih, pojavilo se i u sasvim novim područjima. Siromaštvo je veće u seoskim nego u gradskim sredinama. U ruralnim područjima jugoistočne i dela zapadne Srbije ono čini 25 % ukupnog broja siromašnih odnosno 14 % ukupnog stanovništva.
Siromaštvo je vrlo izraženo kod mnogih socijalnih grupa kao sto su: stare osobe, raseljena lica, osobe sa invaliditetom, deca, Romi, ruralno siromašno stanovništvo, neobrazovani i nezaposleni. Veza između nezaposlenosti
i siromaštva je najdirektnija, tako da je jedan od glavnih uzroka siromaštva velika nezaposlenost. Oko 30 % radno-sposobnog stanovništva se vodi pod - nezaposlenima.
Granica siromaštva u Srbiji određena je potrošnjom po potrošačkoj jedinici u proseku manjoj od 72 evra mesečno. Prema toj odrednici, ispod ove linije siromaštva nalazi se 10 % stanovništva Srbije ili oko 800.000 građana. Kada se uzme u obzir stanovništvo koje se nalazi neposredno iznad linije siromaštva, i koji čine kategoriju ”materijalno nedovoljno obezbedjeni”, procenat siromaštva se povećava na 20 % stanovništva ili 1.600.000 građana.
Jedan od osnovnih aspekata siromaštva predstavlja nemogućnost za redovnom i odgovarajućom ishranom, čiije su posledice, između ostalog, i nesposobnost praćenja nastave, nesposobnost za rad itd., sto na dugoročnom planu ima tendenciju progresivnog pogoršavanja.
Iako je u značajnoj meri osiromašila u proteklih 15 godina, Srbija se i dalje nalazi u kategoriji srednje razvijenih zemalja i pored toga što se nalazi na lestvici nizoj od pre početka krize 90-ih. Na teritoriji zapadnog Balkana, siromaštvo je najmanje prisutno u Hrvatskoj (8,4 %) a najviše u Albaniji (preko 25 %) i na Kosovu gde 50 % ukupne populacije živi ispod zvanične linije siromaštva. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u Srbiji je približno na istom nivou kao u Rumuniji (10,5 %), manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj. Ali na neki način, Srbija se ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji po tome da siromaštvo ostaje ruralni fenomen. Vreme tranzicije najteže podnose oni koji gube posao, ali i mladi ljudi.
U Beogradu je, prema najgrubljim procenama, oko 280.000 siromašnih. Među njima je najviše penzionera - oko 160.000. Korisnika socijalne pomoći i dečijeg dodatka je oko 45.000. Nedovoljno sredstava za život ima i 19.000 Roma (nepouzdan podatak), ali i 50.000 Beograđana koji koriste subvencije pri plaćanju računa "Infostana", pokazalo je istraživenje Zavoda za informatiku i statistiku.
Analiza je pokazala i da više od polovine socijalno najugroženijih sugrađana nema završenu osnovnu školu, a među njima je i najviše onih koji žive sami.
Među korisnicima materijalne pomoći najviše je, ipak, čak 39 %, domaćinstava sa pet i više članova. Dvočlane porodice obuhvataju 19%, dok su sa po 15 procenata zastupljena tročlana i četvorotočlana domaćinstva. Najmanje je onih koji ni sa kime ne dele dom: 12 %.
Socijalnu pomoć prima najviše nezaposleni, oko 12 hiljada od kojih 2,2 hiljade je Beograđana nesposobnih za rad, a 10.000 koji spadaju u ostale kategorije.
Situacija je, čini se, najalarmatnija među penzionerima i Romima. Polovina najstarijih sugrađana živi siromašno. Među starima koji ne primaju penzije dominiraju domaćice (55 %), poljoprivrednici (20 %) i nesposobni za rad: 11 (%).
Poslednjih godina, pokazalo je istraživanje, sve je više korisnika socijalne pomoći. Za tri godine tranzicije broj se povećao za oko 3.000. Istovremeno sve je manje onih koji primaju dečije dodatke (20.586), jer je sve manji priraštaj.
Mada je situacija poboljšana u periodu 2001-2003, pre svega kao rezultat početka reformi i međunarodne podrške, što je omogućilo određeni rast BDP, zarada, penzija itd, to je suviše kratak period da se nadoknadi jaz nastao u prethodnoj deceniji. Nivo siromaštva je još uvek visok (svaki deseti građanin Srbije živi u siromaštvu), te je potrebna dodatna briga o ugroženima jer postoji realna opasnost nastanka novih oblika siromaštva kao posledica sprovođenja neophodnih ekonomskih i društvenih reformi.
Višedimenzionalni pristup smanjivanja siromaštva, pored značajnih finansijskih sredstava, zahteva velike organizacione napore, usaglašavanje republičkog i lokalnog nivoa, utvrđivanje sektorskih i drugih prioriteta, intenzivnu saradnju državnih institucija, civilnog i nevladinog sektora, međunarodnog faktora, profesionalnu podršku, a pre svega iskrenu želju i spremnost svih učesnika da aktivno i odgovorno učestvuju u celokupnom procesu.
Jedan od tih učesnika je i udruženje građana "BANKA HRANE – Beograd" koje se osniva sa ciljem da se uključi u rešavanje jednog od aspekata siromaštva - gladi.
U cilju rešavanja krize nastale 90-tih, koja je proizvela siromaštvo pogodivši sve društvene slojeve, Vlada Republike Srbije je, krajem 2002. god., pristupila izradi Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Polazne osnove, strateški pravci i načini pripreme Strategije i njenog sprovođenja definisani su u Polaznim osnovama SSS koje su odobrile Svetska banka i MMF. SSS u Srbiji predstavlja srednjoročni razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva, stvaranjem materijalnih i drugih preduslova, kao i pružanje šansi svakom da obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici.
SSS polazi od siromaštva kao višedimenzionalnog fenomena koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, podrazumeva i aspekte vezane za ljudska prava kao što su mogućnost zapošljavanja, odgovarajući stambeni uslovi, adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
Prema prvom vladinom izveštaju o sprovođenju strategije za smanjenje siromaštva, novac se ulaže u sve za šta se veruje da smanjuje siromaštvo: ekonomiju, zapošljavanje, zdravstvo i obrazovanje. Jasno je da se siromaštvo mora rešavati kroz sve institucije od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku do centara za socijalni rad. Međutim, zbog linearnog budžetskog sistema, nemoguće je utvrditi direktnu vezu između određenih izdataka i ostvarenih efekata.
Strategijom za smanjenje siromaštva postavljen je cilj da se siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. god. odnosno da se eliminišu najizraženiji oblici siromaštva posebno prisutnih u nerazvijenim područjima i koncentrisanih medju socijalno najugroženijim grupama. Ovaj cilj je teško ostvarljiv bez inostrane pomoći, humanitarnih organizacija i donatora, posebno ukoliko privredni rast bude neznatan.
· Deca sačinjavaju kategoriju sa natprosečnim rizikom siromaštva.
Od oko dva miliona mališana i mladih do 18 godina u Srbiji, gotovo trećina živi u siromaštvu (podaci stručnjaka Instituta za socijalnu medicinu u Beogradu, autora publikacije "Deca i siromaštvo" - april 2006.god.). Oko 600.000 dečaka i devojčica je na razne načine, najčešće kombinovane, teško pogođena bedom. Ova brojka je znatno veća od cifre zvanične statistike, koja govori da u Srbiji u siromaštvu živi "samo" nešto više od 200.000 dece. Razlika je ogromna, ali do ove manje brojke, statističari su došli primenom koncepta koji se zasniva na određivanju minimalnih sredstava neophodnih za preživljavanje, koje je odredila Svetska banka. Tako, po njoj, svako ko u Srbiji dnevno troši manje od 2,4 američka dolara ili 172,1 dinar, po osobi, jeste siromašan. Ovde je reč o relativnom siromaštvu. Naša realnost, nažalost, mnogo je crnja. Zato su i podaci Instituta za socijalnu medicinu, realniji, zasnovani na znatno većem broju podataka, uzetih od samih siromašnih ljudi. Da je kao donja linija uzet evropski prosek od 2,9 dolara, broj ekstremno siromašne dece bio bi 400.000. Siromaštvo ima mnogo lica i ne definišu ga samo kriška hleba i šolja mleka. Sva ova deca rastu bez podsticaja, adekvatne zdravstvene zaštite, sa smanjenim higijenskim navikama, bez kulturnih sadržaja i sportskih aktivnosti. Nedostaje im sve, od pristojnog krova nad glavom, čiste postelje, obroka, odeće, obuće. Svako deseto dete je neuhranjeno. Nebriga o deci i mladima i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vode samo u jednom smeru - ka stvaranju društva traumatizovanih odraslih. Kakva budućnost čeka Srbiju u kojoj je danas 400.000 dece gladno i žedno? Siromaštvo se odražava na njihov mentalni razvoj, a deca koja odrastaju u bedi, nose taj pečat do kraja života.
Anketa o životnom standardu stanovništva pokazala je da je najkritičnije u više-porodičnim domaćinstvima u kojima se beda prenosi s generacije na generaciju. Najviše su pogođena deca uzrasta od 7 do 14 godina. Od oko dva miliona dece, koliko je trenutno u Srbiji, 12,7 % ovog uzrasta su bez osnovnih sredstava za život. Onih starijih, od 15 do 18 godina, pogođenih siromaštvom je 11 %. U porodicama nezaposlenih roditelja živi 21,3 % materijalno ugrožene dece. Dalekosežni cilj Srbije je ekonomska stabilnost zemlje. Siromaštvo se može smanjiti ako je rast BND 4,5 % i u kontinuitetu 10 godina. Mogu li deca praznog stomaka da sačekaju taj spasonosni dan?
Pokazatelji siromaštva kod dece su: pothranjenost u toku detinjstva (zbog neuhranjenosti trećina dece u predškolskim ustanovama je anemična), češća razboljevanja, problemi u školovanju (zakasnelo upisivanje u školu,osipanje vec u toku osnovne škole, ponavljanje), problemi u fizičkom razvoju (deformiteti, zaostajanje u razvoju, posledice hroničnih bolesti), neki oblici socijalnie devijantnosti (maloletnička delikvencija itd.). Ovi pokazatelji siromaštva se ponekad javljaju kao izolovani a češće kao kombinovani, pa i kumulativno.
· Posmatrano prema godinama starosti najsiromašnija su lica stara iznad 65 godina.
Oni čine skoro četvrtinu ukupnog broja siromašnih, a 17 % ukupnog stanovništva. Njihov rizik siromaštva je za 40 % veći od proseka populacije i pogadja najviše one bez penzija. Najveće učešce u katogoriji starih lica imaju penzioneri (69 %), a ostale kategorije imaju manje učešća: izdržavana lica (22 %), poljoprivrednici (7 %) i ostali.
· Izbegla i interno raseljena lica spadaju među posebno ugrožene grupe u Srbiji.
U najtežem položaju nalaze se lica u kolektivnim centrima (99 KC), kojih ima oko 9.000. Mada se broj izbeglica postepeno smanjuje (pre svega povratkom u BiH ili integrisanjem života u Srbiji), njihov broj je još uvek veoma veliki i iznosi oko 260.000. S obzirom na nepostojanje bezbednosti i drugih uslova za povratak na KiM, ukupan broj interno raseljenih lica (IRL) i dalje je oko 220.000. Preko 120.000 raseljenih lica ili oko 25 % izbeglica i IRL spada u kategoriju siromašnih, što je dva i po puta više u odnosu na domaće stanovništvo.
· U odnosu na ostale ugrožene grupe, Romi su najsiromašniji i najugroženiji.
Njihov stvarni broj je veći od 300.000 a zvanično ih ima 108.000 u Srbiji. Kod njih postoji najveća opasnost reprodukcije siromaštva i ono se ispoljava u svim ključnim oblastima kao što su zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo, stambeni uslovi. Životni vek Roma znatno je kraći od ostale populacije što pokazuje da se tokom celog života nalaze u uslovima rizičnim za zdravlje.
· Siromaštvo je jedno od relevantnih obeležja života osoba sa invaliditetom, kojih ima oko 350.000 u Srbiji.
Najveći broj dece (79 %) ometene u razvoju nalazi se ispod granice siromaštva. Prihodi porodica koje imaju osobe sa invaliditetom veoma su niski i može se opravdano smatrati da su oni natprosečno ispod linije siromaštva. Preko 70 % osoba sa invaliditetom ima jako niske prihode i spada u siromašne. Samo 13 % njih ima priliku da radi, dok samo 1/3 zaposlenih ima radno mesta prilagođeno potrebama.
· Siromaštvo žena je u podjenakoj meri determinisano činiocima koji utiču na obim siromaštva u stanovništvu u celini kao i onim činiocima koji se odnose na žene posebno.
Pokazatelji nepovoljnijeg ekonomskog položaja žena su: stopa nezaposlenosti je veća (26 %) u odnosu na muškarce (20 %), razlika u posedovanju nekretnina (samo 17 % žena poseduje stanove, za razliku od 31 % muškaraca), žene u proseku imaju za 15 % manju zaradu od muškaraca, duže čekaju na posao itd.
· Nezaposleni su suočavaju sa najvećim rizikom siromaštva: 59,4 % većim od proseka populacije.
Oni su direktno ugroženi jer nemaju posla. Zvanična stopa nezaposlenosti u Srbiji približava se 30% odnosno broju oko milion ljudi od kojih su 48 % mladi (nezvanično odredjeni broj nezaposlenih radi u sivoj ekonomiji). Visokog procenta, rešavanje problema mladih je prepoznat kao prioritet. Struktura nezaposlenih je vrlo nepovoljna: dominantno učešce najmlađe starosne grupe u ukupnoj nezaposlenosti, dugoročni karakter nezaposlenosti s obzirom da preko trećine nezaposlenih traži posao više od godinu dana itd.
Prema proceni Saveza sindikata Beograda, oko 50.000 ljudi u Beogradu, a više od 150.000 u Srbiji, redovno ide na posao, a da za svoj rad ne prime ni dinara. Vlasnici se pravdaju lošim rezultatima, a radnici se nadaju boljem ili strahuju da izgube radno mesto. Mnogi od njih nisu primili zaradu više od dve godine.
Siromašne porodice, i njihova deca, pomoć najčešće traže od rođaka, prijatelja i komšija, dok su državne institucije na nivou lokalnih vlasti, tek na šestom mestu onih na koje se siromašni mogu osloniti u rešavavanju svakodnevnih problema.
Analitičari koji istražuju siromaštvo u Srbiji kažu da je statistika jedno a život nešto sasvim drugo - broj siromašnih premašuje zvanične podatke. S time je saglasna i Bosiljka Maksimović, socijalni psiholog. Dovoljno je, kaže ona, da pogledate lica ljudi, na ulici, u našem neposrednom komšiluku, da razmenite s njima reč-dve, i biće vam jasno da žive u bedi, ali je mnogima ispod dostojanstva da traže pomoć... A ovde nastaje novi problem sa kojim se takođe treba suočiti, a to je stigmatizacija.
Dok čitate ovaj dopis, razmišljajte o tome koliko porodica živi u neodgovarajućim uslovima, kako preživljavaju raseljena lica u kolektivnim centrima, koliko se dece, u ovom trenutku, ne hrani adekvatno, koliko se ljudi odlučuje na samoubistvo zbog siromaštva...koliko nasih sugradjana živi u bedi, nesrećno.
Organizujmo se i učinimo sve što je u našoj moći da u ovom teškom periodu tranzicije suzbijemo siromaštvo i povratimo dostojanstvo najugroženijima.